Kvadratni koren iz života

Bilans jednog davnog putovanja i jedne nestale zemlje nakon što hiljade kilometara prohuje i godine se slegnu.
Cigareta je dogorela, vreme je da se krene. Ulazim u autobus…
Kvadratni koren iz života otvara se stihovima Toma Vejtsa. Ima nečeg od te intonacije i tog vokala u glasu naratora novog romana Muharema Bazdulja. Ovaj autor je već prepoznatljiv po veštom i uzornom pisanju iz prvog lica jednine, no nijedan njegov prethodni lik nije bio toliko slojevit i kompleksan. Sergej Babić, Beograđanin već dobrano zagazio u pedesete, kreće na put za Tuzlu. Godina je 2014, a on je u Tuzli već jedanput bio, tačno dvadeset godina ranije. Tokom tri sata vožnje, Babić se priseća mnogo dužeg putovanja ka istoj destinaciji i pravi bilans što vlastitog života, što političkih i generacijskih promašaja. Pišući o politici, ali dostojno umetnosti romana, poput Ismaila Kadarea, sa Bolanjovom sposobnošću da prikaže duh vremena kroz opise intelektualnih koterija, Bazdulj je napisao roman koji se brzo čita i dugo pamti.