Radoš Kosović

Samo unazad gledah. To svu radost uguši;

Ali onda mi uteha zapeva u duši:

Unapred gledaj, ne unazad! Nek živi nada:

Što želiš, pod ovim suncem naći ćeš nekada.

Gde vrelo života teče, tamo me put šalje.

Gde drvo života cveta, cvetaće i dalje.

Unapred gledaj, ne unazad! Nek živi nada:

Što želiš, pod ovim suncem naći ćeš nekada.

Nesumnjivo im je bilo lepo, isprva, prvih godina, ali onda je postalo ružno, a ništa nije tako ružno kao nešto što je bilo lepo.

Svake zime lednik je rastao, sakupljao sneg, svake zime rastao je kao što treba, i svakog leta se topio, curio je, kapao, i kapi su se slivale u potoke, vođene silom teže, i potoci su se spajali, prerastali u vodopade, reke.