Maštarije

Bioj Kasares se tada priseti da je jedan od ukbarskih jeresijarha nekada izjavio kako ogledala i snošaj zaslužuju svaki prezir, budući da umnožavaju ljudsku vrstu

gazeći po izmešanim pokolenjima ispucalog suvog lišća.

Pomislih da čovek može zamrzeti druge ljude, ili druge trenutke drugih ljudi, ali ne i određenu zemlju: ne može se biti neprijatelj svicima, rečima, vrtovima, vodenim tokovima, zalascima sunca.

Slepa za istinske krivice, sudbina ume neumitno da kazni najbezazleniju nepažnju.

Upravo su tako učinili Karlajl u Sartor Resartusu i Batler u The Fair Haven:

Tegobno je, pravo kuburenje, mahnito sastavljati goleme knjige; nema razloga na petsto stranica razrađivati ideju koja bi se savršeno jasno dala saopštiti u svega nekoliko minuta.

ećanjima, već o Ukbaru, Tlenu i Orbis Tertiusu.

su članovi bili Dalgarno i nešto kasnije Džordž Berkli)

Marta godine 1941, u jednoj Hintonovoj knjizi koja je pripadala Herbertu Ešu, otkriveno je pismo ispisano rukom Gunara Erfjorda. Na koverti je bio žig iz Oura Preta;

Šopenhauer (strastveni i oštroumni Šopenhauer) izlaže veoma slično učenje u prvom tomu Parerga und Paralipomena.