Ed Jang

Ogroman svet

  • Emir Besirovicmembuat kutipan2 bulan yang lalu
    Za razliku od svetlosti, koja se uvek kreće pravolinijski, mirisi se šire, provlače, preplavljuju i vrtlože.
  • b1464098175membuat kutipanbulan lalu
    Dok slepi miš jede, crvendaća obuze osećaj poznate privlačnosti koja je strana većini drugih životinja.
  • JJmembuat kutipan2 bulan yang lalu
    Kako je pisac Marsel Prust jednom prilikom rekao: „Jedino pravo putovanje… ne bi bilo posetiti nepoznate zemlje, već imati tuđe oči… videti stotinu svetova koje svako oko njih vidi.“ Krećemo.
  • JJmembuat kutipan2 bulan yang lalu
    taj čulni balon postoji divna reč – umvelt (nem. Umwelt). Definisao ju je i popularizovao nemački zoolog baltičkog porekla Jakob fon Ikskil 1909. godine. Umvelt na nemačkom znači „životna sredina“ ali ona Ikskilu nije služila da jednostavno označi okruženje u kojem žive životinje. Umesto toga, umvelt je označavao konkretan deo tog okruženja koji životinja može da oseti i doživi – njen perceptivni svet.
  • Dušica Gavrilović ©®™✓membuat kutipan2 bulan yang lalu
    Ni bumbar ne vidi crvenu boju ali on jeste osetljiv na ultraljubičaste tonove s unutrašnje strane duginog spektra.
  • Dušica Gavrilović ©®™✓membuat kutipan2 bulan yang lalu
    Crvendaćeve grudi Rebeki izgledaju crvene ali ne i slonu čiji je vid ograničen na nijanse plave i žute.
  • b5080992427membuat kutipan2 bulan yang lalu
    Čula ograničavaju život životinjama u smislu onoga što mogu da otkrivaju i rade.
  • b5080992427membuat kutipan2 bulan yang lalu
    Ikskil nije veličao čovekov unutrašnji svet na štetu unutrašnjeg sveta ostalih vrsta, već je koncept umvelta smatrao silom koja ih ujedinjuje i izjednačava s ljudima.
  • Aleksandarmembuat kutipan2 bulan yang lalu
    67
    Ti insekti imaju još brže oči. Medonosne pčele, vilini konjici i muve imaju kritičnu frekvenciju treperenja između 200 i 350 Hz.
  • Aleksandarmembuat kutipan2 bulan yang lalu
    Mediteran je dom male, nenametljive muve Coenosia attenuata. Duga tek nekoliko milimetara, bledosivog tela i velikih crvenih očiju, „izgleda kao obična kućna muva“, priča mi Paloma Gonzalez-Belido. Ona je zapravo ubica. S uzvišenog mesta na nekom listu, ona poleće u potragu za vinskim mušicama, tresetnim mušicama, belim mušicama i čak i drugim muvama grabljivicama – „za svime što je dovoljno malo da može da se savlada“, kaže Gonzalez-Belido. Dok lovi, ona ispruža noge. Čim dotakne metu, svih šest nogu se stežu i prave kavez. Često ona sa žrtvom leti do mesta odakle je uzletela. Ako uspete da namamite muvu grabljivicu da vam dopuza na prst, ona će stalno uzletati s vašeg prsta i vraćati se s plenom, poput (sićušnog) sokola koji se vraća svom sokolaru. Za čoveka takvo iskustvo može biti čudesno, dok za plen to i nije baš tako. Dok tipična kućna muva ima rilo koje liči na sunđer nataknut na štapić i koje joj služi da tapka po tečnosti i siše je, rilo muve grabljivice delom je bodež a delom turpija koje ona koristi za ubadanje i struganje mesa. Ona njime ubada žrtvu i izdubljuje je dok je žrtva još živa. Gonzalez-Belido ima video-snimak koji prikazuje muvu grabljivicu kako ustima struže oko vinske mušice sa unutrašnje strane ne
fb2epub
Seret dan letakkan file Anda (maksimal 5 sekaligus)