А шта би друго човјек требало да чини? Можда да се спусти до границе између бића и небића, да ту стане и научи се истинском животу који неће бити пијано тетурање од десне до лијеве ограде, то јест од страсти до бола. Можда ту, између тишине коју производи непостојање и музике коју ствара постојање, човјек схвати куда треба да ходи, ка чему да се усмјери.