Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

Psihoanaliza pomaže pacijentima da nesvesna proceduralna sećanja prevedu u reči i stave u određeni kontekst da bi mogli bolje da ih razumeju.

Drugi oblik pamćenja je eksplicitno ili deklarativno, koje s dve godine i dva meseca života tek počinje da se razvija.

Dobro razvijen sistem pamćenja kod deteta od dve godine i dva meseca naziva se proceduralnim ili implicitnim pamćenjem

Da bi dete upoznalo i naučilo da reguliše svoja osećanja, i da bi se socijalizovalo, potrebno mu je da doživi ovakvu interakciju stotinama puta u kritičnom periodu emotivnog razvoja i da je zatim kroz život ojačava

Frojd je ovaj vid ispoljavanja nesvesnog nazvao transferom zato što su pacijenti u stvari pravili transfer onoga što su videli i načina na koji su zapažali iz prošlosti u sadašnjost. Svojih uspomena se pritom nisu zapravo sećali, nego su ih ponovo proživljavali. Psihoanalitičar koga pacijent ne vidi i koji govori vrlo malo postaje prazno platno na koje pacijent počinje da projektuje transfer svoje prošlosti. Frojd je otkrio da pacijenti transfer ne projektuju samo na njega kao svog psihoanalitičara nego i na druge ljude u svom životu, mada toga nisu svesni, i da zbog toga što često druge vide iskrivljeno zapadaju u teškoće. Kada se pacijentu pomogne da shvati svoj transfer, omogućuje mu se da popravi svoje odnose s drugim ljudima. Što je najvažnije, Frojd je otkrio da se transfer traumatičnih prizora iz ranog detinjstva često može promeniti ako psihoanalitičar ukaže pacijentu na ono što se tačno događalo kada je transfer aktiviran i pacijent na to usredsredi pažnju. Na taj način je moguće prepisati i promeniti potpovršinske neuronske mreže i uspomene asocirane s njima.

Frojd je ovaj vid ispoljavanja nesvesnog nazvao transferom zato što su pacijenti u stvari pravili transfer onoga što su videli i načina na koji su zapažali iz prošlosti u sadašnjost. Svojih uspomena se pritom nisu zapravo sećali, nego su ih ponovo proživljavali. Psihoanalitičar koga pacijent ne vidi i koji govori vrlo malo postaje prazno platno na koje pacijent počinje da projektuje transfer svoje prošlosti. Frojd je otkrio da pacijenti transfer ne projektuju samo na njega kao svog psihoanalitičara nego i na druge ljude u svom životu, mada toga nisu svesni, i da zbog toga što često druge vide iskrivljeno zapadaju u teškoće.

Frojdova četvrta ideja o neuroplastičnosti pomogla je da se objasni kako je moguće prevesti traumatične uspomene iz nesvesnog u svesno i prepisati ih