Prilagodljivi mozak

Zbog toga što smo u stanju da se menjamo, podložni smo preteranom preoblikovanju pod uticajem kulture i društva, sve do tačke gde smo se toliko udaljili od svoje istinske prirode da smo se otuđili sami od sebe.

da je izlaganje televiziji u uzrastu između jedne i tri godine povezano s poremećajima pažnje i problemima s kontrolisanjem nagonskih impulsa u kasnijim fazama detinjstva.

O tome koliko jak bol osećamo odlučuje jedan važan deo našeg mozga i uma – naše trenutno raspoloženje, prethodna iskustva s bolom, naša psihologija i lična procena o tome koliko smo se teško povredili.

dodiruju kožu slepog pacijenta. Stimulatori funkcionišu kao pikseli i trepere za tamne delove slike, dok za svetle ostaju inertni. Ovaj takozvani taktilno-vizuelni uređaj omogućuje slepim pacijentima da čitaju, raspoznaju senke i lica i razlikuju predmete koji se nalaze blizu od onih koji su daleko, otkriva im perspektivu i pokazuje kako predmeti naizgled menjaju oblik u zavisnosti od ugla iz koga ih posmatra

Neuroplastična revolucija ima implikacije, između ostalog, po naše shvatanje o tome kako ljubav, seks, duboka tuga, međuljudski odnosi, učenje, zavisnosti, kultura, tehnologija i psihoterapija menjaju naš mozak.

upoznao sam i ljude kod kojih su izlečeni poremećaji učenja i kojima je povećan koeficijent inteligencije; video sam dokaze da je za osamdesetogodišnjake moguće da izoštre pamćenje i dovedu ga u stanje u kakvom je bilo kada su imali pedeset pet godina. Video sam ljude kojima je uspelo da načinom razmišljanja tako prepovežu svoj mozak da time izleče dotad neizlečive opsesije i traume.

Mercenih se smeje dok priča o tome. „Da vam ispričam šta se dogodilo kada sam objavio da je mozak plastičan. Bio sam izložen neprijateljskom postupanju. Ne znam kako bih to drugačije nazvao. Ljudi su u prikazima pisali na primer: ’Bilo bi to zaista zanimljivo kada bi bilo istinito, ali to je nemoguće’ – kao da sam naprosto sve izmislio.“

Lokalizacionisti su mu se suprotstavili zbog toga što je tvrdio da mape mozga mogu da menjaju svoje granice i svoje funkcije čak i u zrelom starosnom dobu.

monotonija potkopava lučenje dopamina i naše sposobnosti za koncentraciju i pažnju, ključne za održavanje neuroplastičnosti mozga.

trideset godina, podvrgnuti raznim kognitivnim testovima, rezultati skeniranja mozga pokazali su da su zadaci rešavani uglavnom u slepoočnim režnjevima i da su ovi režnjevi utoliko više korišćeni što su ispitanici bili obrazovaniji.

Kod ispitanika iznad šezdeset pet godina rezultati skeniranja pokazali su drugačiji obrazac. Iste kognitivne zadatke rešavali su, naime, uglavnom njihovi čeoni režnjevi, i to i u ovom slučaju utoliko više što su ispitanici imali veće obrazovanje.

Svaka misao menja na mikroskopskom nivou stanje sinapsi u mozgu. Svaki put kada zamislite kako prelazite prstom preko dirki na klaviru, menjate vlakanca u svom živom mozgu.