Preživeti haos

Zašto se obraćamo nekoj osobi? Ili zašto joj se ne obraćamo? Zašto komuniciramo na jedan, a ne na drugi način? Zašto govorimo to što govorimo? Ili, zašto ne govorimo ono o čemu ćutimo?
Pitanje o tome zašto je „ZAŠTO“ ključ ne samo (dobre, efikasne, uspešne, promišljene) komunikacije nego i razumevanja sveta i naše sopstvene pozicije u njemu, vodi nas do temeljnih filozofskih promišljanja o svrsi našeg angažovanja s drugima i vrednostima koje nas orijentišu u našim akcijama.

Zbog toga bi moglo da se kaže da se naš kontakt sa svetom odvija u četiri ravni.10 Te ravni kreiraju četiri forme znanja, a njima pak odgovaraju četiri jednostavna pitanja:

1. Šta osećam?
2. Šta osećaš?
3. Kako izgledam?
4. Kako izgledaš?

Iskustvo o nekom događaju uvek je subjektivno i zato samo delimično.

postavljanje pametnih i pravih pitanja u pravom trenutku predstavlja jednu od najvažnijih odrednica veštine komunikacije.

Ko – u vremenu enormnog priliva informacija, u kojem je naša pažnja u modusu neprestane disperzivnosti – još ima vremena i energije da se bavi sobom i svetom?

će ih razumeti. Ne samo da pokazuju spoljašnjem svetu kako se osećamo i šta mislim

Pojam entropije je preuzet iz termodinamike, a u teoriji informacija je definisan kao stanje podjednake verovatnoće, kojem teže svi elementi nekog sistema.

Ima trenutaka u životu kada je pitanje možemo li misliti drugačije nego što mislimo i opažati stvari drugačije nego što ih vidimo neophodno postaviti da bismo nastavili da posmatramo i razmišljamo.
Mišel Fuko

Ako, dakle, živimo u haosu, kako ga je mogućno preživeti?
Jedan od odgovora svakako se nalazi u naporu da se ozbiljno i radoznalo priđe onome što nas čini ljudima.
A to je komunikacija.
Ako je ključ preživljavanja u doba haosa obnova komunikacije u mikrozajednicama, kako bi se našao zajednički interes – mimo velikih priča, ideologija i politika – i time renovirao prostor za promišljanje koncepta opšteg dobra (res-publica), onda svako od nas najpre mora da krene od sebe i uloži napor kako bi otkrio svrhu svoje razmene s drugima.

neizdiferencirano stanje koje se pojavljuje kroz nastajući procep tokom stvaranja sveta, odnosno razdvajanja neba i zemlje