Kraljica senki

Kako je to bilo?“, tiho je upitala Manon. „Voleti.“

Jer to je bila ljubav – ono što je možda jedina Asterin od svih Gvozdenzubih veštica osetila i otkrila.

„Bilo je to kao da sam svakog dana pomalo umirala. Ali kao da sam bila živa. Bila je to radost toliko potpuna da je bila bol. To me je uništilo, raščinilo i prekovalo. Mrzela sam to jer sam znala da ne mogu da pobegnem i znala sam da će me to zanavek promeniti. A ona mala veštica... i nju sam volela. Volela sam je neopisivo – ne mogu da ti kažem ništa drugo osim da je to bila najmoćnija stvar koju sam ikada osetila, veća od besa, od požude, od magije.“

Nekada je mislila da je rođena da postane kraljica.

U međuvremenu je naučila da je rođena da bi bila vučica.

Šta god da si radila kako bi preživela, šta god da si uradila iz obesti, besa ili sebičluka... Zabole me. Ovde si – i savršena si. Oduvek si bila i oduvek ćeš biti

Današnji dan, zaključila je Elin, već je otišao dođavola i nema nikakve svrhe pokušavati da se nekako spase od propasti –

Donosićeš odluke i ponekad ćeš zažaliti zbog njih. Ponekad neće biti dobrog izbora, već samo najboljeg od nekoliko loših

Zaklela si se da neće biti nikakve opasnosti.“

„Zar ti ja ličim na proročicu? Uvek ima opasnosti – uvek.“

Imala sam da završim neke stvari – stvari koje samo ja mogu da uradim

Na tu kocku ćeš morati da se odvažiš. Može da proba da na osnovu toga dela – pa da vidi gde će završiti.“

Njihove smrti ravne su njihovom ponašanju za života

Manon je preživela prilično usran dan, što nije mala stvar ako se u obzir uzme njenih sto godina iskustva