Ne samo za Božić

Usiljeno pretvaranje imenica u glagole nikad nije dobro.“

Samo ja, moja stopala i horizont – i premda je početak bio težak, s vremenom je preraslo u potrebu, i fizičku i mentalnu. Volela sam samoću, samostalnost i osećaj slobode koje mi je trčanje pružalo, i tako je to postalo nešto moje.

Čovek je ličio na ljudsku verziju Rubikove kocke: varljiv, izluđujući, zbunjujući. Rečju, nemoguć.

„Srećan Božić“, rekao je, a oči su mu pronašle moje.

Pored nas je stajala razgranata jelka okićena drvenim ukrasima. I sve bi to bilo neverovatno romantično – da nisam bila peti točak na kolima.

Moj moto za praznike glasiće „srećna i sama“.

„Reč je o davnašnjoj tradiciji: bogataši daju svojoj deci imena pasa, a psima imena dece.“

Najokrutniji mesec je decembar. Jer ako te neobuzdana komercijalizacija Božića ne ubije u pojam, sumorno londonsko vreme sigurno hoće

aljubljena sedamnaestogodišnjakinja, što je bila istinska šteta.

Uzdahnuo je duboko, kao da

Mili bože, obožavam muškarca u kuhinjskoj kecelji