Knjiga ličnih promena

„Kad oklevaš, raste strah, kad se usudiš, raste hrabrost.“

Pa ako ne možemo nekoga usrećiti, ne možemo ga ni unesrećiti. Kako? Tako što se sve odigrava u glavi tog nekog i tako što taj neko ima izbor da bude ili ne bude u odnosu sa nama.

Samosažaljenje je toksično iz više razloga: podržava naše egoistično osećanje posebnosti, odvajajući nas ne samo od drugih već i od samih sebe, sopstvene odgovornosti, ponašanja, udela u situacijama koje kušamo; afirmiše stanja nemoći i nemanja izbora – što podstiče pasivnost, destruktivnost i letargiju, oduzimajući snagu i volju za akciju i promenu; uloga žrtve postaje dominantna, čineći da se osećamo izolovano i usamljeno dok „drugi“ predstavljaju opasnost, razočaranje i izvor nepravde, što pobuđuje ljutnju i ogorčenost; negativnih osećanja je sve više i ona pomračuju um, onemogućavajući razumevanje sebe i drugih, postavljajući sve veću rampu prema svetu, zbog čega ljubav, bliskost, nežnost i prihvatanje bivaju sve ređi; to automatski jača osećanje samosažaljenja i đavolji krug postaje sve tamniji i zamršeniji, a njegovo napuštanje sve teže i komplikovanije.

One koji se u velikoj meri identifikuju sa ovom ulogom nije lako uveriti u njenu pogubnost, jer su argumenti i razlozi koje navode kao uzročnike najčešće istiniti, potkrepljeni realnim činjenicama. Međutim, činjenica da ih je neka osoba prevarila, izneverila, napustila, kao i istina da život često nije fer i da je bol njegov sastavni deo, već su same po sebi izazvale dovoljno nevolje i patnje; ako ih još i pretvaramo u samosažaljenje, negativni efekti samo će se umnožavati.

Tek onda kada dozvolimo sebi da ne znamo, kad shvatimo da je u redu da ne znamo i kad prihvatimo činjenicu da mnogo toga ne znamo, osvestićemo svoja stvarna, integrisana, funkcionalna znanja.

Dozvoliti sebi neznanje znači otvoriti se za sticanje novih znanja; znači skinuti sa sebe imperativ, prisilu i odgovornost znanja; znači veću fleksibilnost; znači povezivanje sa onim što stvarno znamo. Takođe,

znači otvaranje mogućnosti da primimo podršku, pomoć i asistenciju u oblastima gde ne znamo. Znači oslobađanje od straha da će se nešto strašno dogoditi ako ne znamo. Znači osvajanje još jedne slobode postojanja. I znači dopuštanje drugima da ne

Taj razlog glasi: sadašnji trenutak je sve što postoji.

Osim istine da će proći, postoji još jedan razlog za prihvatanje sadašnjeg trenutka, bilo da ga slavimo ili podnosimo.

Preuzimanje odgovornosti za povoljne, dobre rezultate i uspehe koje smo postigli jeste u davanju priznanja sebi, tj. onim osobinama, aktivnostima, mislima i veštinama koje su tome doprinele; prepoznavanje i memorisanje svega što je pomoglo kako bi se i u budućnosti ovi pozitivni pristupi i delotvorni načini mogli iskoristiti.

čiju pomoć potražiti, koje resurse pribaviti, da bi se dogodio željeni ishod

Preuzimanje odgovornosti za ono što želimo da se dogodi počinje od pitanja šta je potrebno učiniti, kakvim postati, kako razmišljati, koje navike promeniti,