Suzan Vajs Bauer

Istorija starog sveta – II tom: Prva carstva

Istorija starog sveta u tri toma prikazuje razvoj prvih civilizacija na potezu od Mediterana, preko Bliskog istoka i Indije sve do istočne Azije i obala današnje Kine, zadržavajući se na posebnostima svake od njih, prateći ih kroz vreme od začetka ljudskih društava sve do cara Konstantina.
Bogato opremljena mapama i vremenskim trakama, knjiga čitaocu pruža jedinstvenu priliku da stekne jasan uvid o prostoru o kome se govori, protoku vremena i kulturnoj povezanosti, a pre svega ona pripoveda o ljudima i njihovim životima, što ovoj istoriji daje posebnu punoću i živost ali i mogućnost da čitalac shvati vreme, običaje i ličnosti starog sveta.
II TOM
Početak prvog milenijuma pre naše ere obeležiće stvaranje prvih carstava u Kini i Indiji, Asirsko carstvo koje se prostiralo od obala Mediterana do Persijskog zaliva, kao i vladavina cara Solomona čime započinje i ovaj tom. Kasnije stasavaju Atina, Sparta i ostali grčki polisi, na Apeninskom poluostrvu grad Rim potiskuje Etrurce, niču grčke i feničanske kolonije, održavaju se Olimpijske igre. Konfučije i Buda na Istoku donose nova učenja, Persijsko carstvo polovinom milenijuma postaje dominantna sila. Počinju sukobi različitih kultura i društvenih uređenja. Ovaj tom se završava ratovima Grka i Persijanaca najavljujući dominaciju Rima koja će biti predstavljena u trećem tomu.
444 halaman cetak

Kesan

    b8799601205membagikan kesan17 hari yang lalu
    👍Layak dibaca

Kutipan

    b8291276018membuat kutipan19 hari yang lalu
    Prvi put u Ilijadi nailazimo na pojam kojim su bili opisani svi oni koji nisu pripadali trima grčkim etničkim grupama: Homer ih je nazivao barbaro-fonoi¸ što je na grčkom jeziku imalo značenje oni koji govore stranim jezikom.20 Bila je to jednostavna podela svih naroda u dve velike grupe koje su činili oni koji su se služili grčkim jezikom i svi ostali.

    Istoričari najčešće dele grčku istoriju na mračno (1150–750. g. p. n. e.), arhajsko (750–490. g. p. n. e.), klasično (490–323. g. p. n. e.) i helenističko doba (323–30. g. p. n. e.).

    b8291276018membuat kutipan19 hari yang lalu
    Pripadnici sve tri grupe bili su uglavnom istog etničkog porekla. Jonjani su po svom poreklu poticali od Mikenjana, dok su Mikenjani i Dorci imali zajedničke indoevropske pretke, nomade koji su se nekoliko vekova pre toga naselili na jugu Balkanskog poluostrva.
    b8291276018membuat kutipan19 hari yang lalu
    Mikenjani koji su bili prinuđeni da se sele, osim što su se kretali u pravcu juga, upadajući na područje Egipta, plovili su i preko Egejskog mora u pravcu Male Azije. Naseljavali su se duž morske obale, stvarajući sela koja su kasnije prerastala u gradove – Smirna, Milet, Efes i ostali. Mešavina mikenskih i azijskih običaja i jezika proizvela je jedinstvenu kulturu koju nazivamo jonskom. Za vreme dorske okupacije, jonski Grci potom su se naseljavali i na susedna ostrva uspostavljajući svoje naseobine na Lezbosu, Hiosu, Samosu i drugim ostrvima. Tako su se postepeno vraćali na samu istočnu obalu Grčke.

Di rak buku

    Laguna
    Laguna
    • 948
    • 4K
    b5641456154
    Mind healing
    • 200
    • 13
    rosandictea
    Non-fiction
    • 69
    • 5
    Dajana Lazic
    1
    • 219
    • 4
    Prof.A.Ristić
    Istorijski triler
    • 19
    • 2
fb2epub
Seret dan letakkan file Anda (maksimal 5 sekaligus)