Makroekonomija i makroekonomski menadžment

monetaristi ne veruju da je privreda podložna neravnoteži koju bi morala da neutrališe država.

makroekonomski menadžment ima vrlo važnu, a u pojedinimim situacijama i nezamenljivu ulogu u oblikovanju realnih ekonomskih tokova.

ciljevi makroekonomskog menadžmenta ne mogu imati samo ekonomsku suštinu, budući da se njihovim ostvarivanjem realizuju mnogobrojne promene u svim oblastima društvenog života, a ne samo u ekonomskoj sferi.

Dva elementa makroekonomskog menadžmenta su pod izraženim delovanjem političkog sistema: 1) država kao nesumnjivo najvažniji subjekt makroekonomskog menadžmenta je pod neposrednim uticajem političkog sistema i 2) osnovni ciljevi makroekonomskog menadžmenta su determinisani u značajnom stepenu prirodom i karakterom političkog sistema zemlje u kojoj se on realizuje.

Makroekonomski menadžment podrazumeva usklađivanje najrazličitijih interesa pojedinih ekonomskih entiteta, s jedne, i iznalaženje načina koji garantuje najpotpunije zadovoljenje njihovih potreba, s druge strane

oncept globalnog makroekonomskog menadžmenta predstavlja svojevrstan odgovor najznačajnijih globalnih aktera na zahteve globalnog društva. Država sve više postaje prostor na kome dolazi do delovanja mnogobrojnih nacionalnih i internacionalnih sila.

Nacionalne politike (uključujući tu i ekonomsku politiku, socijalnu, kulturnu, tehnološku, razvojnu i slične politike) do nedavna su bile u nadležnosti države, odnosno vlade i njenih institucija, a sada pod pritiskom međunarodnih finansijskih i ekonomskih organizacija (Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija), multinacionalnih korporacija i međunarodnih agencija, što je dovelo do erozije nacionalnog suvereniteta i suzilo mogućnosti vlada mnogih zemalja, a naročito zemalja u razvoju da izaberu pravce i politiku sopstvenog razvoja.”

Značaj makromenadžmenta u uslovima „nove ekonomije”, suprotno čestim mišljenjima koje je moguće naći u literaturi, ne smanjuje se, već suprotno, raste.

To ima za posledicu da tzv. realni sektor (proizvodnja), za neke učesnike globalizovane privrede, ima sve manji značaj u odnosu na tzv. monetarni sektor u kojem su posebno važne sledeće veličine: količina novca u opticaju; cene; kamatne stope; krediti i druge veličine od kojih zavisi monetarna i valutna stabilnost bez koje se ne može povećavati ni spoljna trgovina, ni investiciona aktivnost, ni bilo koji viši oblik međunarodne ekonomske saradnje.

više nije neophodno da bi se posao zaključio.