Oštrica brijača

Zar niste možda pomislili da je seoba duša istovremeno i objašnjenje i opravdanje za zlo na svetu? Ako su zla koja trpimo ishod naših greha iz prošlih života, onda možemo smireno da ih podnosimo nadajući se da će, ako u ovom životu budemo stremili vrlini, oni budući biti zlom manje ugrožavani. Lako je ipak čoveku da podnosi zlo koje snalazi njega samog, za to je potrebno samo malo muževnosti; nepodnošljivo je zlo koje snalazi druge, naizgled tako nezasluženo. Ako možete da ubedite sebe da je ono neizbežan ishod prošlosti, onda možete da sažaljevate, da učinite koliko možete da olakšate onom ko ga trpi, kao što i treba da učinite, ali ne možete da budete ogorčeni.“

Imam jednu priču da ispričam, a ne završavam je ni smrću ni brakom. Smrću se sve završava, te je stoga to i sveobuhvatan zaključak bilo koje priče, ali brak takođe može da završi priču sasvim prikladno, a prefinjeni čitaoci neće mudro postupiti budu li se podsmevali onome što se uobičajeno naziva srećan kraj.

Neću se ni ovako pretvarati da su moji Amerikanci onakvi kao što Amerikanci vide sebe; ovo su Amerikanci viđeni okom jednog Engleza.

mislim da čovek u stvari nikada ne može da poznaje nikoga osim svojih zemljaka, jer ljudi nisu samo oni sami nego su takođe svoj zavičaj, i stan u gradu ili kuća na selu gde su prohodali, igre kojih su se igrali dok su bili deca, bapske priče koje su načuli, jela kojima su se hranili, škole u koje su išli, sportovi kojima su se bavili, pesnici koje su čitali i bog u koga veruju. Sve je to od njih izgradilo ono što jesu, i sve to ne možete upoznati tek onako po čuvenju, sve se to može upoznati jedino ako se proživi. Sve se to može poznavati jedino ako je to ono što vi sami jeste.

mislim da čovek u stvari nikada ne može da poznaje nikoga osim svojih zemljaka, jer ljudi nisu samo oni sami nego su takođe svoj zavičaj, i stan u gradu ili kuća na selu gde su prohodali, igre kojih su se igrali dok su bili deca, bapske priče koje su načuli, jela kojima su se hranili, škole u koje su išli, sportovi kojima su se bavili, pesnici koje su čitali i bog u koga veruju. Sve je to od njih izgradilo ono što jesu, i sve to ne možete upoznati tek onako po čuvenju, sve se to može upoznati jedino ako se proživi.

Nama bi ženama život bio, jadnicama, još mnogo teži da nije te neverovatne muške taštine.“

’Gospodine Ašile’, na to ću ja njemu, ’ti si muškarac u cvetu snage, a niko bolje od mene ne zna kakvu strastvenu narav imaš. Lepo izgledaš, dostojanstveno se držiš. Imaš sve što jednoj ženi pričinjava zadovoljstvo; ukratko, mislim da je bolje da se ne izlažeš nikakvim iskušenjima

’Slušaj sad, mili moj, kad budeš dolazio u Pariz na sastanke svog odbora direktora, podrazumeva se da ću i ja ići s tobom. Nipošto te neću puštati na poverenje ovamo samog.’ ’Ne misliš valjda da bih ja u mojim godinama pravio gluposti’,

iz dugogodišnjeg iskustva znam da nema srećnog braka bez potpune vernosti s obe strane.“

ali brak je za ženu i dalje najunosnije zanimanje. Pošto je u pitanju bila