Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja

Emocionalna usamljenost je toliko uznemirujuća da će dete koje je doživljava uraditi sve što je potrebno da uspostavi neku vrstu veze sa roditeljem. Ova deca će možda naučiti da tuđe potrebe stavljaju na prvo mesto kao naknadu za uspostavljanje nekog odnosa. Umesto da očekuju da će im drugi pružiti podršku ili pokazati interesovanje za njih, ona mogu preuzeti ulogu pomaganja drugima, ubeđujući sve oko sebe da imaju malo svojih emocionalnih potreba. Nažalost, ovo teži stvaranju još veće usamljenosti, s obzirom na to da prikrivanje najdubljih potreba sprečava istinsko povezivanje sa drugima.

Usled nedostatka adekvatne podrške roditelja ili povezanosti s njima, mnoga deca jedva čekaju da ostave detinjstvo iza sebe. Oni rešenje vide u tome da što pre odrastu i postanu sami sebi dovoljni. Takva deca postaju sposobnija od svojih vršnjaka, ali u biti usamljena. Neretko u odraslo doba uđu prerano, tako što pronađu posao što je pre moguće, postanu seksualno aktivni, zatim mladi stupe u brak, ili se prijave za vojsku. Kao da time poručuju: Pošto se već staram o sebi, zašto ne bih iskoristio ostale pogodnosti brzog odrastanja? Unapred se raduju odraslom dobu, verujući da im to donosi slobodu i priliku da negde pripadaju. Nažalost, u žurbi da napuste dom, mogu se venčati sa pogrešnom osobom, tolerisati iskorišćavanje ili mogu ostati na poslu koji im više uzima nego što pruža. Često se pomire s činjenicom da su emocionalno usamljeni u vezi, jer im to deluje normalno, poput onoga što su imali kod kuće u detinjstvu.

Kao roditelji, emocionalno nezreli ljudi traže od svoje dece da igraju odgovarajuću ulogu, koja uključuje njihovo poštovanje i poslušnost.

Nesinhronizovani sa iskustvom svog deteta, ne prilagođavaju se njihovim potrebama; naprotiv, oni guraju svoje dete prema onome što sami misle da bi ono trebalo da radi. Rezultat toga je da deca motivisanih roditelja uvek osećaju da bi trebalo da rade više, ili da rade nešto drugo u odnosu na ono što već rade.

Sposobnost doživljavanja pomešanih emocija je znak zrelosti.

Mnogi moji klijenti imaju lepe uspomene na to kako su bili dobro zbrinuti kada su bivali bolesni, kako su uživali u pažnji roditelja, pa čak dobijali poklone i omiljenu hranu.

Umesto da pokaže da ceni Entonijevu naklonost, otac ga je istukao. Nakon toga, Entoni je naučio ne samo da se plaši oca, već i da se plaši spontane radosti kao nečega što bi mu moglo doneti nevolju.

Ali jedna stvar zajednička svoj emocionalno uskraćenoj deci je smišljanje fantazije o tome kako će jednog dana zaista dobiti ono što im je potrebno.

emocionalno nezrelim roditeljima je obično previše neprijatno zbog te bliskosti, te oni ne mogu pružiti svojoj deci duboko emocionalnu povezanost koja im je potrebna

onda krive sebe što nisu srećni

njena veza sa majkom bila osnov prikrivenih osećanja teskobe. To joj je bila jedna od najznačajnijih spoznaja u životu.