Policija

Intuicija je samo zbir malih ali sasvim konkretnih stvari koje mozak još nije stigao da imenuje

Nasmrt si preplašen od vezivanja za nju. Pomisao na brak te je dovela na rub panike.“

„Stvarno? A zašto bi?“

„Posle ovolikih godina usudio bih se tvrditi da te poznajem. Zato mislim da je u tvom slučaju problem što se plašiš da budeš odgovoran za druge. Imaš loša iskustva s tim…“

Hari proguta pljuvačku. Činilo mu se da mu u grudima nešto narasta, poput tumora na ubrzanom snimku.

„…počinješ da piješ kada okolina zavisi od tebe zato što ne možeš da podneseš odgovornost, želiš da sve ode dođavola, kao kad praviš kulu od karata, pa je skoro gotova, ali ne možeš da podneseš pritisak, pa umesto da probaš da dodaš još jednu kartu, ti sve porušiš da ubrzaš poraz. Mislim da i sada radiš isto to. Želiš da izneveriš Rahelu što pre zato što si ubeđen da ćeš je svejedno izneveriti pre ili kasnije. Pošto ne podnosiš mučenje na duge staze, želiš da presečeš i porušiš tu kulu od karata kako doživljavaš svoju vezu s Rahelom.“

Dan je isprva bio svež, sa bistrim vazduhom i svetlošću jarkom kao iz sijalica u operacionoj sali. Tokom dana temperatura je porasla, nebo poplavelo, a vazduh stekao onu nežnu gustinu zbog koje je septembar bio najlepši mesec u godini. A kada je počelo da se smrkava, nežno i oprezno, okolina vila na padinama prema Maridalskom jezeru mirisala je na jabuke i zagrejanu jelovu šumu.

Hari ju je posmatrao pred oltarom. Bila je tako divna da su mu oči zasuzile. To zaista nije očekivao, nije očekivao da će biti baš toliko lepa. Dabome, Raheli Fauke je bela venčanica morala stajati odlično. Ali sopstvena reakcija ga je iznenadila. Dotad se uglavnom brinuo da se obred ne oduži i da sveštenik ne drži nadahnute i pobožne besede. Brinuo je da će, kao i uvek u takvim prilikama koje zahtevaju velike izlive osećanja, ostati imun, otupeo, hladan i pomalo razočaran posmatrač poplave tuđih emocija i vlastite suše. Ali rešio je da odglumi najbolje što ume. Ipak je, uostalom, on sam insistirao na venčanju u crkvi. A sada su mu se u uglovima očiju formirale suze, krupne, iskrene kapi slane vode. Trepnuo je, a Rahela ga je pogledala. Pravo u oči. Ali ne onim pogledom koji je govorio „sad sam te pogledala i svi svatovi znaju da sam te pogledala i zato se trudim da izgledam najsrećnije na svetu“.

Uputila mu je pogled saigrača.

Nekog ko kaže, pobedićemo – zajedno.

Šta mislim o njenom osmehu? Ili o toj jarkoj svetlosti?“

„I o jednom i o drugom.“

„Ponekad mislim da se osmehuje zato što joj se sviđam, ponekad zato što hoće nešto da uradim. Ali čim prestane da se osmehuje, nestane i ta jarka svetlost u njenim očima i tada je već kasno, više neće da priča sa mnom.

I znaš šta, setio sam se samo jednog.“

Onoliki ljudi provedu ceo život negde gde ne žele da budu iz straha da je alternativa još gora.

Intuicija je samo zbir malih ali sasvim konkretnih stvari koje mozak još nije stigao da imenuje

Možda je tako izgledalo starenje. Već su ti podelili karte, već si ih pogledao. Nove nećeš dobiti. Preostaje ti samo da najbolje moguće odigraš ruku koju imaš. I sanjaš o onoj koju si mogao dobiti.

Njegove suze nisu prave, rekla bi Aurora. Samo nekakva retka, nevidljiva vodica koja bi mu bez naročitog upozorenja potekla s obeju strana nosa, i to kad niko drugi osim njega datu situaciju, film ili razgovor ne doživi kao naročito dirljiv.