bookmate game
Петар II Петровић Његош

Odabrana dela

  • Филип Павловићmembuat kutipan3 tahun yang lalu
    Ћуд је женска смијешна работа!

    Не зна жена ко је какве вјере;

    стотину ће промијенит вјерах

    да учини што јој срце жуди.
  • Mirko Milovanovicmembuat kutipan3 tahun yang lalu
    Ах, како је земља напуњена

    с идолима свакога изрода!

    О, како је лице свемогуће

    мрачна глупост обезобразила!

    Таме цар се зли обрадовао 245

    видећ име неба подругано,

    видећ људе ђе свакој мрскости

    са тамјаном олтар окађују,

    видећ гадне змије, крокодиле

    да безумна сљепост обожава. 250
  • Филип Павловићmembuat kutipan3 tahun yang lalu
    У добру је лако добро бити,

    на муци се познају јунаци!
  • Duda B.membuat kutipan5 bulan yang lalu
    Муж је бранич жене и ђетета, 2315

    народ бранич цркве и племена;

    чест је слава, светиња народња!
  • Duda B.membuat kutipan5 bulan yang lalu
    Жена је човјеку

    слатко воће ал’ печено јагње. 1775

    Док је таква, нека је у кућу;

    није л’ таква, са њом на улицу!“
  • Duda B.membuat kutipan5 bulan yang lalu
    А да за сву игру без гусалах

    ја ти не бих пару турску дао.

    Ђе се гусле у кућу не чују, 1620

    ту је мртва и кућа и људи.
  • Duda B.membuat kutipan5 bulan yang lalu
    Бјеше, брате, доста лијепијех,

    а грднијех десет пута више;

    од бруке се гледат не могаху.

    Богатијех бјеше поголемо;

    од богатства бјеху полуђели, 1410

    ђетињаху исто као бебе
  • Duda B.membuat kutipan5 bulan yang lalu
    Кнез Роган

    Причај штогод, Драшко, од Млетаках! 1400

    Какав народ бјеше на те стране?

    Војвода Драшко

    Какав народ, питаш ли, Рогане?

    Ка остали – не бјеху рогати.

    Кнез Роган

    Знамо, чоче, нијесу рогати,

    но бјеху ли згодни и богати?
  • Duda B.membuat kutipan5 bulan yang lalu
    Ал’ је ђаво, али су мађије,

    али нешто теже од обоје?

    Кад је виђу да се смије млада,

    свијет ми се око главе врти. 1280

    Па све могах с јадом прегорети,

    но ме ђаво једну вечер нагна,

    у колибу ноћих Милоњића.

    Кад пред зору, и ноћ је мјесечна,

    ватра гори насред сјенокоса, 1285

    а она ти од некуда дође;

    украј ватре сједе да се грије.

    Чује да свак спава у колибе.

    Тада она вијенац расплете,

    паде коса до ниже појаса; 1290

    поче косу низ прса чешљати,

    а танкијем гласом нарицати,

    како славља са дубове гране.

    Тужи млада ђевера Андрију,

    мила сина Милоњића Бана, 1295
  • Duda B.membuat kutipan5 bulan yang lalu
    Дивљу памет а ћуд отровану

    дивљи вепар има, а не човјек.
fb2epub
Seret dan letakkan file Anda (maksimal 5 sekaligus)