Klub radosti i sreće

Pametan čovek ne ide nasuprot vetru.

rekla: „Zašto misliš da ti nedostaje nešto što nikad nisi imala?

Ako nemaš dovoljno drveta, suviše se lako priklanjaš drugima i nemaš svoje mišljenje. Takva je moja teta An-mej.

Ako imaš previše vode, rasipaš se i rasplinjavaš na sve strane kao ja, koja sam počela da studiram biologiju, pa prešla na lepe umetnosti, pa na kraju napustila studije i zaposlila se u jednoj maloj reklamnoj agenciji kao sekretarica i potom kao pisac reklamnih tekstova

Neću majci dozvoliti da me promeni, zarekla sam se. Neću biti ono što nisam.

U svim tim mojim maštarijama imala sam osećaj da ću uskoro postati savršena.

Postojalo je toliko načina da sve krene nabolje.

Toliko smo toga dobrog imali da nismo o svemu mogli da vodimo računa.

Dragi Bože, ili šta god da si, ako mogu da biram, evo gde bi mogao da mi daš šansu.“

Kad se nešto protivi tvojoj prirodi, nisi uravnotežen.

A i mučimo. Bolje od svih.