Gorila

Osećanje usamljenosti koje je poslednjih godina počelo da ga posećuje sad nadvlada.

Ako ga i ubiju, ništa se neće promeniti na ovom guravom svetu.

Sve što je činio, morao je da čini. Nešto ga je teralo da živi životom kojim je živeo, da korača preko razbludnih ženturača i njihovih mekanih stomaka kao preko zamešenih hlebova u nekoj velikoj, bezdušnoj pekari, da se prodaje na gram i kilogram, da iznosi samog sebe na ćepenak, deo po deo, nogu, ruku, oko, zub, krajnik, jezik.

„Zar neko može da odvrati reku da teče tamo gde je naumila?“,

je u njoj lepote mlade, mile životinje, nečeg putenog i nevinog u isti mah

Vidite, i ja, kao mlada došljakinja, takođe nisam znala da u Americi čovek katkad ne sme da bude gospodar svog jezika.

Njegov mali mozak je bio veliki mozak kada su bile u pitanju male i velike lukavosti. Njuhom životinje je predvideo opasnost. Namirisao je sopstvenu krv, pa ipak… Lakomost je bila jača.

Jednom mi je rekao veliku istinu: vreme je čudesna stvarčica. Kao pesak u pustinji. Zatrpava sve tragove. Pesak i novac.

Suviše znam da bih nastavljala ono što zaista ne može da se nastavi. Saznanje o tebi to ne dozvoljava.“

„Oboje volimo dok nas vole. Ni minut više.“