Druga planina

Kad razmišljate o ulasku u brak, najbitnije je da se zapitate: Hoću li uživati u razgovoru s ovom osobom ceo svoj život?

Reči su gorivo braka. „Sve ostalo je prolazno,“ piše Niče, „ali većina vremena koje provodite zajedno biće posvećena razgovoru.“

Kvalitet razgovora jeste kvalitet braka. Dobri razgovori stvaraju toplinu i spokoj, a loši razgovori hladnoću i zastoj u odnosu.

Dugo me je držao trenutak

Želeo sam i želeo i želeo

Da se taj trenutak ne završi.

I tek tako, iščezao je.

Spas je čovekov u ljubavi i dolazi od ljubavi. Razumeo sam kako se čovek kojem ništa na svetu nije ostalo može ipak osetiti, makar na trenutak, sretan u kontemplaciji voljene osobe

I zato je brak najbolji kad je maksimalan, do srži. Zahteva bezmalo sve i daje bezmalo sve. Kjerkegor je pisao o borbi pod pobedničkom zastavom ljubavi. „Tajno na grudima nosim traku mog reda, ljubavnu ogrlicu od ruža. Verujte mi, njene ruže ne venu. Iako se s godinama menjaju, ipak ne sahnu; čak i ako ruža više nije crvena kao što je bila, to je zato što je postala bela ruža – nije usahnula… Ono što sam ja kroz nju ona je kroz mene, i niko od nas nije ništa sam, već smo ono što jesmo u zajedništvu.“

Brak je nešto u šta je sigurnije ući potpuno, a opasno je ući polovično. Daleko na drugom kraju, ako se sve uradi kako treba, videćete ljude koji uživaju u najdubljoj postojanoj radosti koju možete da pronađete na ovoj planeti.

Ljudi s druge planine ozbiljno su se obavezali jednoj od ove četiri stvari ili svima:

– Životnom pozivu

– Bračnom partneru i porodici

– Filozofiji i veri

– Zajednici

Obavezati se znači dati obećanje bez očekivanja ikakve nagrade zauzvrat.

Anđeli su blaženi u večnom gledanju beskrajne slave.“ Svoj dugi život posvetio je razjašnjavanju i objašnjavanju toga da čovekov primarni pokretački motiv nije sticanje novca, čak ni slave, već traženje smisla. Pre svega nas pokreće želja da razumemo smisao sopstvenog života. Kad čovek spozna smisao svog života, tad čak ni najstrašniji uslovi ne mogu da mu oduzmu unutrašnji mir

Čini se da je gledanje stvarnosti nešto sasvim jasno i lako. Jednostavno pogledamo oko sebe i vidimo svet. Ali ko god je negde u blizini politike zna koliko nas je koji svet gledamo kroz izobličavajuću prizmu pristrasnosti, koliko nas je koji vidimo samo ono što želimo da vidimo i koliko nas je koji gledamo kroz sočiva sopstvenog straha, nesigurnosti ili narcizma.

Drugim rečima, više od polovine ljudi koji odluče da stupe u brak, najverovatnije motivisani strastvenom ljubavlju, završe nesrećni. Šanse su lošije za parove koji se venčaju pre svoje dvadeset pete godine

„Čovek koji se nalazi u tom stanju zapravo nema vremena da razmišlja o seksu. Previše je zaokupljen razmišljanjem o samoj osobi. Činjenica da je ona žena daleko je manje važna od činjenice da je ona ličnost. Prepun je želje, ali ta želja ne mora biti seksualna. Ukoliko biste ga pitali šta on zaista želi, istinit odgovor obično bi bio: ’Da nastavim da razmišljam o njoj.’“