Rob

Kad malo bolje razmislim, prekinuo sam ga, voleti nekoga hrabar je čin. Volimo uprkos tome što znamo da ćemo neminovno izgubiti onog ili ono što volimo, uprkos svesti da svemu može doći kraj i da ne postoji nikakva garancija da ćemo dobiti nešto zauzvrat.

– Ne treba da dobiješ ništa u zamenu za ljubav koju pružaš jer je ljubav prema drugim ljudima sama po sebi dar.

Zašto je onda ljubav uvek praćena velikom patnjom?

– Zato što ono što većina ljudi naziva ljubavlju – nije ljubav. Čovek pati zbog egoizma i neznanja.

Podeli svoje strasti, strahove, povrede, slabosti, tajne i ljubav sa svom svojom braćom i sestrama. Dobro došao u ljudsku rasu! I, upamti, takozvane mane deo su tvoje slobode, deo tvoje ljudskosti, samo treba da ih prihvatiš.

Ako se pitaš ko sam ja da ti ovo govorim, ja sam niko. Ja sam samo drugačija verzija onoga što si ti. Drugo ljudsko biće među milijardama ljudskih bića. Ali ljudsko biće koje je odlučilo da bude slobodno i ponovo preuzme kontrolu nad svojim životom

Ne uzimaj život zdravo za gotovo. Ne stiči naviku da se svakog dana budiš apatičan, mrzovoljan ili zabrinut. Otvori oči i zahvali na čudu što možeš da vidiš. Zahvali što možeš da čuješ ptičji poj ili smeh svoje dece. Stavi dlanove na grudi i oseti kako tvoje srce snažno udara poručujući ti:

i „Živ si, živ si, živ si.”

Znam da život nije savršen i da je pun teškoća. Možda tako i treba da bude. Možda su ti zato data sva oruđa koja ti trebaju da se suočiš s tim: suze da oplakuješ gubitak, reči da izraziš ljubav, ruke da grliš, šake da pomažeš drugima, srce da primaš i daješ ljubav, um koji ti omogućava da odabereš kako ćeš reagovati u bilo kakvim okolnostima.

Znam da ni ti nisi savršen. Niko nije savršen. Opet, milioni različitih nepostojanih činilaca su se spojili da bi ti mogao da postojiš. Stvoren si prema jednom zadivljujućem planu i svoje vrline i mane deliš s ostatkom čovečanstva.