Iznenada jednog leta

Brak je kockanje. I do sada nije videla ništa što bi je nagnalo da poželi da stavi novac na sto i zavrti taj veliki stari rulet.

O, bože. – Od leta nakon srednje škole. I zaista, još uvek ne razumem zašto je to važno za... bilo šta.

Doktor Mecel je podigao pogled i prekrstio ruke na krilu. – Dakle, Forde. Hteli ste da kažete šta očekujete od ovih terapijskih seansi.

– Pa... mislim da svi možemo da se složimo da Viktorija i ja nismo baš najbolji u spuštanju svojih odbrambenih zidova. Pre nekoliko nedelja, posle onog napada panike, oboje smo se povukli u sebe umesto da se otvorimo i umalo smo zbog toga izgubili jedno drugo. – Pogledao ju je značajno, upijajući je plavim očima. – I mislim da oboje znamo da je ovo između nas nešto zaista dobro i ne želimo da se to što sam već spomenuo ikada ponovi.

Viktorija je ispreplela prste s njegovim, osetivši da joj se grlo steže od bujice osećanja. – Dobro rečeno.

Nisam spremna da prepustim Sudbini da o tome odlučuje, dok čekam da mi se onaj pravi pojavi na kućnom pragu.

Ali Sudbina je očigledno ipak obavila svoje. Kako je samo prepredena!

a leptirići koje je osećala u stomaku svaki put kad bi pomislila

Zato što zaključite da su lepi trenuci vredni toga, bez obzira na to što bi se moglo dogoditi. Zato što pronađete nekoga ko je vredan da se zbog njega suočite sa svojim najdubljim strahovima, zbog koga ste spremni da rizikujete.

Razvod nije uvek nešto loše. Zapravo, obično predstavlja okončanje nečeg lošeg.

mogu da provedem ceo život čekajući i nadajući se sledećem lepom trenutku, dajući sve i voleći nekoga ko me gura od sebe i ne može da mi uzvrati ljubav istom merom.

Da je to tako jednostavno, verovatno bi se već dogodilo.

– S tobom i Kejdom, Vonom i Sidni, Hakslijem i Adison

Ona je bila manje-više trezna kada se taksi zaustavio ispred njene dvospratnice. Volela je dobar burbon s ledom kao i ostali, ali večeras je imala i ulogu Autoritativne Šefice, a ako nju pitate, autoritativni šefovi se pred svojim zaposlenima ne opijaju do besvesti.

Kad se taksi zaustavio, platila je i dodala napojnicu od dvadeset dolara. – Možete li, molim vas, pričekati da uđem, pre nego što se odvezete? – Htela je da bude sigurna, s obzirom na seriju provala u četvrtima Linkoln park i Lejkvju. Da ne pominjemo činjenicu da je bilo jedan posle ponoći.

Klimnuo je glavom. – Naravno. Nema problema.

Izašla je iz taksija, prešla pločnik i krenula uz glavne stepenice kuće sa pročeljem od opeke u kojoj je živela poslednjih deset meseci. Njen prvi dom. U stvari, verovatno je još nekoliko godina ranije mogla da kupi kuću, s obzirom na uspehe njene