Magi – Kao da je bila nekad

Vreme ne leči ništa, ali čini da se neke stvari lakše podnose

Koliko dugo jedno ljudsko biće može da ćuti i trpi – dok ne pukne?

Cvele je držao govor, pevao je hor Crkve pokrova presvete Bogorodice. Kiša je padala. Onda smo popili po rakiju, Magi za pokoj duše. U stvari, nama samima za spokoj duše.

Ali nama koji smo tog dana bili tamo nema spokoja.

„Posle toga Magi je prestala da postavlja pitanja, da traži objašnjenja, pomoć, da se žali. Tajila je svoje bolove, telesne i duševne. Pokušavala da sama izađe na kraj sa svakom mukom, njoj neobjašnjivom. Ležeći u krevetu, mala, sama, u mraku, kopala je zid prstićem kad bi je bolela glava – a često ju je bolela. Uklanjala je sama tragove krvi koja joj je curila iz nosa. Borila se ćutke s groznicom i temperaturom, do ivice bunila. Jedino po čemu bi Desa znala da je stanje kritično bilo je Margitino bojažljivo pitanje, više upućeno zidu i mraku nego njoj: ’Mama, je l’ me voliš?’“

„Bojan je boja mog života, Milan je glas“ – a onda „produžila u svoju garažu u Borči, u koju su je iz centra grada izmestili bezdušni dileri koji daju na ’dođeš mi’.“

Moglo bi se reći da je narkoman potencijalno idealan građanin jer šta god da misli, oseća, zna i hoće, on na kraju ne vlada svojim telom. Baš kao što ni čovek u modernoj državi ne vlada svojim telom jer država ima potencijal da mu oduzme politička prava i sam život.

Svi mi imamo puno sreće što smo ovde rođeni a svi tako kukamo što nismo rođeni negde tamo gde je bolje. Nije nigde bolje. Tvoja cela istina se nalazi ovde, ispričana je jako jasno a – ako ne možeš da je prepoznaš, onda si lud.

Majka je kriva zbog činjenja, otac zbog nečinjenja

Zato je Beogradu povremeno bila neophodna ta energija provincije. To je energija željna dokazivanja, željna slobode od svakog ograničenja koje guši u palankama, željna nove pozicije u novom društvu. To je ambiciozna, vredna i sposobna energija. Od kad Beograd postoji, ta energija ga je održavala da ne potone u samosažaljenje.

Magi, u ime planete, čovečanstva, ove države, ovog grada, u ime nas znanih i neznanih prijatelja, onih koji su se napajali istinom sa izvora EKV-a, onih koji su ti pomogli, onih koji su želeli a nisu mogli, ali i onih koji su to bili u stanju ali nisu marili, OPROSTI nam zbog ljudske bezdušnosti, OPROSTI nam što nismo bili svesni tvoje ranjivosti, nežnosti, veličanstvenosti, zato što nismo bili tu kada smo ti bili najpotrebniji, OPROSTI što nismo prepoznali tvoju patnju i uzvratili ti bar delićem za sve ono što si nam nesebično pružala i darivala.