Šetnje Adom

Лабуд што плови средином реке воли да се шврћка око Аде Међице. Могао би бити на мирној води језера, али није, свог пара нема, друштво не тражи, ни обали не прилази довољно да би сплавари почели да га хране. Појави се ненадано, нестане ненадано, никоме не полаже рачуне.

Враћање познатом доноси радост препознавања и учи уочавању малих промена и дискретних знакова, а то шетача све јаче везује за предео кроз који шета и шири теме разговора који с њим води. И тако се, без правила и кључа, у шетњама познатим, али увек у понечему другачијим, адским стазама преплићу припадање и дистанца, садашње и прошло, луцидне идеје и сања-рије, прободи сећања и маглине расплинуте пажње

Кад се веза с

Страствени шетач највише и воли да шета сам да би могао да хода властитим ритмом, слободно бира стазе и застаје кад му се и где прохте.

Још у 16. веку, док се депресија звала меланхолија, енглески писац Роберт Бартон, лекар по професији, као лек за ту бољку препоручивао је излазак из властита четири зида. Открије се то, додуше, и без икакве препоруке. Шетња нас ослобађа ушанчености у себе и суочава с оним што смо, одвојени од света, изгубили из вида. Док кисеоник обавља свој део посла, отварамо се за друго, спремни да видимо, чујемо, замишљамо и уживимо се .

Једна од дефиниција шетњу описује као лагано хода-ње ради одмора и разоноде. Наглашавање лаганог хода истиче разлику у односу на пешачење на дуге стазе, када се обично хода у оштром темпу.

Њихово је било само оно што се у магновењу створи између посматрача и посматраног, што се ухвати оком и ухом, што осети кожа и запамти нога, а то нити је предвидиво нити самериво. Нема чак ни правог имена. Ипак, и безимено, постане навика, а потом и потреба.

Фасцинацију Адом те-
шко је објаснити, али је прилично извесно да је то како фасцинација лепотом, која неизбежно буди жељу за неком врстом поседовања, тако и задивљеност оним што живот нуди а што је изван шетачевог устаљеног регистра. Ко се отвори према лепотама адских пејзажа и ко не може да се засити забаве коју пружа макар посматрачко учествовање у животу адских обала, тај је на сигурном путу да постане зависник од Аде.