„Poslednja laž je možda najbolji roman Jasmine Ane. Po složenoj i maštovitoj dramaturgiji i sadržajno bogatom sižeu, sa uvođenjem dramatično moralnih dilema, ovaj roman pokazuje romansijerski rast i spisateljsku zrelost autora. Njena ambijentalna savremenost, kontrapunktirana i uvođenjem energije fatuma — datuma i mesta susreta i razlaza glavnih likova sa već poznatom Cigankom proročicom, čini ovovremenost i vidom tragične prolaznosti svih ljudskih strasti, pa i same ljubavi, te opsesivne teme Jasmine Ane. Ona voli žestoke, strasne, razbludne ljubavi, kojima kontrastira i suprotnosti. Ali pečat tragizma čini ljubavi u romanima Jasmine Ane uzbudljivim, ubedljivim, zanimljivim. Žene su i u ovom romanu Jasmine Ane glavni protagonisti. Ona njihovu psihologiju tumači izrazito emocionalnom inteligencijom. Iako su likovi romana označeni opštim karakteristikama, oni su sudbinskim individualizovanjem u postupcima reljefno prikazani. Sve njih muči neki fatumski greh i tajna. Svi su oni krivci i žrtve ljubavnih strasti i životnih nesporazuma. Ali se u Poslednjoj laži autorkina opsesivnost erotizmom u ishodu taloži u setni tragizam i melanholiju. Senke mistike bogate njenu viziju. Poslednja laž Jasmine Ane nije, uveren sam, i književna, romansijerska laž. Ja sam joj, kao verni čitalac romana, poverovao.“
Oktobar 2008.
Dobrica Ćosić
