onda je došao rat i opća percepcija smrti radikalno se promijenila. Smrt je, odjednom, postala kič, kako veli Semezdin Mehmedinović, masovnost koja je izgubila individualni karakter. Prestali smo je razumijevati pojedinačno; imena umrlih zamijenili smo brojevima. Tuga, kao emocija koju smo najčešće
b8289945391membuat kutipan3 tahun yang lalu
ponajbolje pisce koje sam ikada čitao: Kovača, Oza, Singera, Hemingveja, Bukovskog, Fantea, Kunderu, Milera, Džamonju, Mehmedinovića, Jergovića
b8289945391membuat kutipan3 tahun yang lalu
mostarski Put spasa
b8289945391membuat kutipan3 tahun yang lalu
efendije Sakiba Kovačevića.
b8289945391membuat kutipan3 tahun yang lalu
postoje riječi koje ne smiju biti izgovorene, jer u nečijim ušima mogu zazvučati kao razlozi za neku novu nesreću.
b8289945391membuat kutipan3 tahun yang lalu
Mamin otac, moj deda Bećir Tabaković,
Vesnamembuat kutipan5 tahun yang lalu
dijelim, ili sam barem dijelio, s očevom porodicom. Što više starim sve je manje stvari koje me uspijevaju naljutiti, a kada se to i dogodi, onda frustriranost izražavam na druge načine, ponajviše šuteći i osamljujući se
Vesnamembuat kutipan5 tahun yang lalu
da su dolazile iz sasvim krivog doživljaja svijeta, utemeljenog na primitivizmu, mračnjaštvu i zatucanosti. Jer u mojoj prirodi, u mom individualizmu, i poslije u mojoj sve većoj sklonosti pisanju i buntovništvu, postoji duboka nesposobnost da se prihvati sve što je jeftino, plitko i zaostalo, o čemu sam dugo šutio, vjerujući da je cijena te šutnje lični mir
Vesnamembuat kutipan5 tahun yang lalu
Uvijek je u tim relacijama bilo nekakvih neraščišćenih računa i pravde koju je trebalo
Vesnamembuat kutipan5 tahun yang lalu
I upravo ta nejasna potreba da se pred drugima lažiraju osjećaji kako bi se stvari prikazale onakvima kakve nisu, i kakve po nekakvom činjeničnom stanju ne mogu biti, nešto po čemu ću ih oboje pamtiti, postala je, zapravo, šifra njihovog postojanja u mome životu.