- b3560825016membuat kutipan4 bulan yang lalu
I sve i kad bih živela hiljadu godina, opet ne bih našla prikladne reči da izrazim šta osećam. - Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang lalu
„Neko snažan, ali ne toliko da me guši. Vatreno odan, ali ne i bolesno opsednut. Neko ko bi znao da me štiti, ali bi bio i dovoljno nežan da mi takne dušu a da mi ne razori duh.“ - Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang laluLjudi se menjaju, ali retko kad nabolje.
- Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang laluLjubav je nepredvidljiva. Ona je lepota i tragedija.“
- Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang laluU ljubavi nije uvek sve onako kako se nadamo, ali to ne znači da smemo prestati da živimo. Ne znači da ljubav nije nešto predivno.
- Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang lalu„Kada se čovek slučajno nađe pred plemenitim činom koji nije ni očekivan ni običan, ima obavezu da izađe u susret toj plemenitosti, pa i da je po mogućstvu nadiđe.“
- Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang laluSvako drugačije žali za nekim. Nešto što jednome možda donosi mir – drugome može doneti očajanje.
- Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang laluNekim ljudima je prosto lakše da se usredsrede na budućnost. Ako imaju neke nerazrešene probleme, mozganje o prošlosti usporava im razvoj.
- Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang lalujanuar 1945.
Draga Grejsi,
Ponekad se plašim da ću zaboraviti tvoje divno lice ili boju tvog glasa. Deluje mi beskrajno davno kad sam te držao u zagrljaju, beskrajno davno kad sam slušao zvuk tvojih reči. Noću čvrsto zažmurim. Prisećam se svakog našeg trena i oživljavam ga. Premda me duh izdaje, gajim nadu. Ona je jedina sila na koju se mogu osloniti, nešto što me ne izneverava.
U čemu sve možemo prepoznati nadu? Ona je u svakom dahu koji udahnemo, u svakom otkucaju našeg srca. Nada je cvet koji odbija da uvene iako zimska studen hoće da ga svlada. Nada je reka koja juri, pomera zemlju i natapa obale. Ona je više od snage; puni svaki sasud i krepi svaku borbu. Neću se prepustiti očaju, Grejs. Nada pokreće moje noge u koraku. I mada sumnja pokušava da mi ispuni misli, već sam zarobljenik nade. Ja sam njen rob. A pošto sam to, duša mi je u obavezi prema njoj – nada cveta u meni. Nadam se da još cveta i u tebi.
Volim te,
Vilijam - Natasa Petkovicmembuat kutipan2 tahun yang lalu„Iako prošlost može biti i bolna, dobro je i ako je pamtimo. Tako zaceljujemo.“
fb2epub
Seret dan letakkan file Anda
(maksimal 5 sekaligus)