Goran Milašinović

Vera u Boga nikom nije donela štetu. Naučiće se redu i poštovanju. Odagnaće zlo iz duše. Jednog dana to može samo da im pomogne da budu bolji ljudi

– Noći su najrizičnije. Tada se svačije telo prirodno opusti, pa i bolesnikovo. A onda popušta i odbrana organizma od bolesti.

On se nije poveravao nikom. U sebi je osećao dovoljno dubok, bistar i jak izvor snage koji ga je pokretao i davao smisao njegovom životu

Žorž Mate je poslednji put sklopio oči 2010, u svojoj osamdestoj osmoj. Bilo je to 15. oktobra, baš na dan u kojem se dogodio akcident u „Vinči“.

Čemu ratovi, atomska bomba i razaranja kad se ljudi, u stvari, vole? Kakav je to apsurd

Ako je neko znao šta je mladost, to je bio on. Ne misliš o rizicima. Živiš kao da život ima samo početak.

– Ljudi, zar je moguće da nekom pokloniš koštanu srž, a onda mirno odeš kući i nikad više ga ne vidiš? – prekinuo je ćutnju Petar. – Čemu ratovi, atomska bomba i razaranja kad se ljudi, u stvari, vole? Kakav je to apsurd.

Koliko hrabrosti može da stane u samo jednu reč – rekao je tiho.

Čemu ratovi, atomska bomba i razaranja kad se ljudi, u stvari, vole? Kakav je to apsurd.

Jer on dobro zna da bi ga dilema ubila mnogo sigurnije od intervencije. Da je pokleknuo i odustao, morao bi da nastavi da živi sa večnim nemirom i sumnjom u sebe. A na to nije bio spreman