Antonije Ranđelović

Na svakog od nas čekaju stepenice za raj ili autoput za pakao. Bog radi na tome, nije tvoje da sudiš.

Pa, zar vera nije jedna jedina, zar ne postoji samo jedna istina? Ko je sebi uzeo za pravo da određuje čija je vera ispravna, a čija neispravna? Stari narodi su živeli u sadejstvu sa prirodom. Klanjali su se i prinosili žrtve prirodnim pojavama kojih su se plašili i koje nisu razumeli, ali su ih poštovali. A onda su se pojavili „civilizovani“ narodi koji su ih na silu pokrštavali i tamanili ako ne prihvate njihovog Boga. Uz to su im otimali teritorije i prirodna bogatstva. E, to je njihova prava vera... vera u moć, zlato i novac. Koliko je krvi proliveno i koliko će još biti proliveno, koliko života će još biti ugašeno u ime i za ime Boga? Pitam te koja to religija propoveda ubijanje i mučenje, pljačku? Nijedna. Šta onda nije u redu sa organizovanim religijama? Sve propovedaju skromnost i umerenost i protive se pohlepi za materijalnim stvarima, a u stvarnosti veliki broj „Božjih izaslanika“ živi u pravim palatama i u blagostanju, dok im sledbenici gladuju i umiru od banalnih boleština. Propovedaju Božje zapovesti, a sami ih krše i gaze. U njihovim krugovima ima prevara, pljački, zlostavljanja, pedofilije, pa čak i ubistava.

Pozornici Mirko i Slavko, slika i prilika Don Kihota i Sanča Panse. Jedan visok, mršav sa uniformom koja visi na njemu, a drugi mali, debeo kome uniforma samo što ne popuca po šavovima.