Kutipan
„Da li je to ubistvo razlog ili bedni izgovor?“, odgovaram. „Ako je ovo prvo, onda moramo prihvatiti i ustašku laž da su Srbi skrivili Jasenovac jer su ubili Radića u Skupštini!“
Kesan
Тужна, потресна прича човека који је био део наше савремене историје и који је ту историји у неким њеним деловима стварао. Друга страна званичне верзије минулих догађаја којима смо били сведоци, догађаја у којима је мањина мислила својим главом, а већина је имала колективну свест. Пишући своје мемоаре, делимичне мемоаре јер се не дотиче свега и свих, Вук хоће да каже да као народ по ко зна који пут нисмо послушали историју као учитељицу живота и плаши се да то ни у скорије време нећемо учинити.
Пишући "Ожиљке живота" Вук Драшковић се не посипа пепелом. Говори о догађајима и људима онако како их је он доживео и схватио.
"Ожиљци живота" неће бити читани и цитирани као "Нож", али су својим објављивањем постали део историјске грађе која ће у будућности употпунити слику једног преломног времена за Србију и српски народ. Историја као и батина има два краја.
Књигама Вука Драшковића не треба прилазити ако читалац не може да одвоји Драшковића писца од Драшковића политичара. Такав приступ би са собом донео предрасуде, а њих не сме бити. "Монах Хокај" је комплексна прича и болу, патњи, страдању, чињењима и покајању једног човека. У исто време ова књига је слика једног злог времена и једне унесрећене генерације. Ова књига је сведочанство онога што је било и из ње исијавају страх и брига да се то што је било може поново догодити. Вук своју причу приповеда јасно, питко, користи алузије, осликава људе које познајемо и лако препознајемо. На неки начин "Монах Хокај" употпуњује "Нож" и "Молитву" и некако ове три књиге чине целину. Остављају сведочанство о једној националној истини који сви ми, хтели то да признамо или не, носимо у генима.
