Danijele Ganzer

Zakon o Federalnim rezervama 1913.

Predsednik SAD Vudro Vilson, iz Demokratske stranke, bio je za vreme svog celokupnog mandata veran sluga banaka u Sjedinjenim Državama. Još pre izbijanja Prvog svetskog rata, u aprilu 1913, pod pritiskom svog savetnika Edvarda Mendela Hausa i uticajnih bankara iz SAD, kao što su bili Dž. P. Morgan i Pol Vorberg, odobrio je tajni nacrt zakona o centralnoj banci koji bi snažno ojačao moć banaka u SAD. Predstavnički dom je taj važan zakon izglasao skoro neopaženo od američke javnosti 22. decembra 1913. kao Zakon o federalnim rezervama. Dan kasnije prihvatio ga je i Senat. S Vilsonovim potpisom 23. decembra

U Severnoj Americi je istrebljeno autohtono indijansko stanovništvo. Od pet miliona Indijanaca, koji su tamo živeli pre dolaska Engleza u Severnu Ameriku, posle indijanskih ratova ostalo je još samo 250.000, zatvorenih u rezervate. To znači da je više od četiri miliona Indijanaca zbrisano ratovima i bolestima donetim iz Evrope. Ta četiri miliona mrtvih su „prvi praroditeljski greh američkog društva“, izjavljuje uticajni intelektualac iz SAD Noam Čomski. O tom prvorodnom grehu i danas se u SAD zbog potisnutog stida vrlo malo govori.77

„Jedina međunarodna organizacija koja je ikada obavljala svoj posao jeste NATO, i to zato što je to vojni savez, a mi ga predvodimo“, objasnio je jednom prilikom američki predsednik Ričard Nikson.

„Agenti CIA prerušeni u komuniste izveli su bombaški napad na barem jednog poznatog muslimana“,

Uhapšen je, strpali su ga u zatvor i osudili na doživotni kućni pritvor. General Zahedi postao je nov premijer, a šah Reza Pahlavi, koji je za vreme nemira pobegao u Rim, vratio se i u tesnoj saradnji sa imperijom SAD preuzeo je poluge moći u Teheranu.

Odmah nakon svrgavanja Mosadika opozvana je i nacionalizacija iranske nafte.

Amerikanci su, kao naknadu za pruženu pomoć, tražili deo iranske nafte koja je pre toga stopostotno bila u rukama Britanaca.

„Očigledno je da američka vlada nije imala nameru da brani slobodu i nezavisnost Irana, već je pod plaštom borbe sa komunizmom želela da zarađuje na našoj nafti“,

„Da nije bilo puča 1953, ne bi bilo ni Islamske revolucije 1979“, pojašnjava Liders svedeno, ali sasvim ispravno. „Američkoj politici još uvek teško pada da prihvati ovu istinu.“

Kada je šah 1964. potpisao sporazum sa Amerikom u kojem je potvrdio poštovanje takvog zakona, Homeini je to nazvao „kapitulacija“ i oštro je kritikovao i SAD i šaha. „Ako američki oficir ubije iranskog šaha, mi ne možemo da ga izvedemo pred sud“, bunio se Homeini. „Ali, ako iranski šah skine samo dlaku sa glave nekom Amerikancu, izvešće ga pred sud.“