Luka Mičeta

Vuk Karadžić će takođe reći da Rusi na Balkanu sve čine „svoje koristi radi“, ali da njihovu pomoć treba drugačije ceniti jer na svetu niko ništa ne radi bez koristi za sebe. Doktrinu da Rusija na Balkanu ratuje radi svojih interesa a da Srbi to moraju iskoristiti izneo je Dositej Obradović još 1788. godine rekavši da je jasno da rimski imperator i ruska carica „za interes svojih carstava ratuju sa Turcima“, ali da svaka blagorodna duša to ipak treba da blagoslovi

Стефану Првовенчаном и његовом брату монаху Сави који су код цара и патријарха у Никеји 1219. године испословали аутокефалност за Српску цркву

Slavni engleski arheolog ser Artur Evans će reći: „Ma kojim putem prilazili problemu (Istočnog pitanja), mi se vraćamo uvek na jedinstvenu važnost položaja Beograda. Ovaj grad u raznim pravcima ima jedan od najglavnijih polo­ža­ja u Evropi. […] Beograd je gotovo jedini prolaz na putu za Solun, za Atinu i za Carigrad.“

an od najvećih Rimljana odgovorio je, kada su ga pitali, koja je njegova politika: Imperium et Libertas.“ Na šta je Dizraeli mislio najbolje svedoči njegova maksima izgovorena jednim drugim povodom: „Draža su mi prava Engleza od prava čoveka.“

Dok sam ovo govorio, uhvatio sam obema rukama revere Čerčilovog kaputa, i potegao na dole. On me je samo posmatrao i ne trepnuvši rekao: ’U Evropi postoje dva militarizma, pruski i srpski. Pruski će biti srušen u ovom ratu, a srpski militarizam takođe mora otići!’

Robert Šervud – u knjizi Ruzvelt i Hopkins za koju je dobio Pulicerovu nagradu 1949. godine – napisao je: „Predsednik je izneo jedno mišljenje koje je često ponavljao: on misli da Srbi i Hrvati nemaju ničeg zajedničkog i da je neozbiljno primoravati dve tako antagonističke zajednice da žive zajedno, pod istom vladom. On smatra da bi trebalo da Srbija bude obnovljena kao posebna država, dok bi Hrvati bili stavljeni pod starateljstvo.“

Povratak kralja
Luka Mičet

5 Пут је направљен по наређењу римског проконзула Гнеја Егнација 146. године. Градња је трајала 44 године, а пут је полазио од данашње албанске луке Драч и водио све до данашње Турске, спајајући Јадранско море са источним Егејом.

96 Мошти Светог Прокопија налазиле су се у Нишу све до пред долазак Турака, када су пренете у Прокупље. По Светом Прокопију Прокупље је добило и име.

његови синови Свети Сава и Стефан Првовенчани.