Borhes je bio neiscrpna tema naših rasprava. Za mene je bio, čisto hemijski, sve ono što me je Sartr naučio da mrzim: umetnik koji se povukao iz svog sveta i stvarnosti u jednu intelektualnu vaseljenu učenosti i mašte; pisac pun prezira prema politici, istoriji, pa čak i stvarnosti, koji je bez ikakvog stida ispoljavao svoju skepsu i vragolasto nipodaštavanje svega što nije bilo književnost; intelektualac koji ne samo da je sebi dopuštao da bude otvoreno ironičan prema dogmama i utopijama levice nego da čak ode u jeretičku krajnost i da se učlani u Konzervativnu partiju, s drskim argumentom da se gospoda najradije drže propalih zamisli.