Joe Abercrombie

Људи су, рекао бих, крти. Не поприме нови облик тако што се савију. Него тако што се сломе. Што се смрве.”

човек једној прелепој жени може да опрости свакојаке мане, које код ружног човека налази за неподношљиве

„Да би имао доброг непријатеља,

изабери пријатеља: он зна где да удари.”

„Човек без бола не може да расте. Без њега не може да се побољша. Патња нас тера на велика дела.”

„Шта остављамо за собом, сем ствари које нису довршене, нису изречене, нису завршене? Празну одећу, празне собе, празнину у људима који су нас познавали? Грешке које никад нису исправљене и наде које су пропале?”

„Можда наде пренете другима. Изговорене лепе речи. Срећне успомене, ваљда.”

„Вера у натприродни извор зла није неопходна;

сами људи су сасвим способни за сваку подлост.”

Никада се не бој својих непријатеља, писао је Вертурио, већ увек и само својих пријатеља.

Када бог намерава да казни човека, писало је у светим кантским књигама, он му шаље глупе пријатеље и паметне непријатеље.

„Успомене на нашу славу бледе”, прошапутао је, „пропадају и постају пуке причице, танке и неубедљиве као лажи других. Неуспеси, разочарења, кајања, они пеку исто као оног часа кад су се десили. Осмех лепе девојке, који никада нисмо следили. Ситна неправда за коју смо окривили другога. Безимено раме које нас је гурнуло у гомили и због кога смо у себи беснели данима, месецима. Заувек.” Искривио је усну. „То је ткање прошлост. Несрећни тренуци који су нас створили овакве какви смо.”

Човек који мало говори пријатељима неће казати готово ништа непријатељима.