Mišel Ričmond

ašio sam se. Želeo sam da je zadržim.

Ono što nisam u celosti shvatao jeste da Alis nije jednostavna ideja, da nije nesavitljivi predmet, nepromenljivi eksponat. Da, znao sam da je kompleksna, nije trebalo da završim psihologiju da to uvidim. Prvog dana kad sam je upoznao, setio sam se stihova Volta Vitmana: Jesam li u suprotnosti sa samim sobom? Dobro, dakle, u suprotnosti sam sa samim sobom. Ja sam veliki, ja sadržim mnoštva.

U ranoj mladosti je bila neobuzdana, impulsivna, ponekad bi je prebrzo privuklo nešto prolazno, svetlucavo. Brinuo sam se da će, budem li predugo čekao, otići. Venčanje, da budem iskren, bilo je naprosto sredstvo ka postojanosti

I pored sveg kolutanja očima i omalovažavanja, tinejdžeri se zapravo oslanjaju na odrasle koji imaju više životnog iskustva od njih, više mudrosti. Zato se njihov svet ruši kad se odrasli ne ponašaju dobro, kad dopuste da se njihovi nedostaci i greške iznose kao prljav veš