Žilijen Sandrel

Ne živimo svakog sata svakoga dana kao da nam je poslednji, to bi bilo naporno. Naprosto živimo i to je sve.

Sela sam na klupu i posmatrala vodu u kanalu, pitajući se kako izgleda davljenje: da li je bolno, sporo, podnošljivo? Imala sam utisak da je tako lako umreti. Zašto osećamo potrebu da živimo po svaku cenu, otkuda taj prokleti instinkt, to nepristajanje na predaju?

uvek je bolje da pokažeš osećanja, makar zbog toga izgledala glupo, nego da zadržiš u sebi ono što te tišti