Miomir Petrović

– Zato što ih u životu održava ideja da možda možemo da podignemo novu revoluciju i ponovo pokušamo. A to se najbolje može u pozadini, ukoliko oni održe svoju reč. Zato što jednom moramo uspeti,

dićima činilo egzotičnijim nego što je uistinu bilo. Za njih je to more kamena, kako su već zamišljali Balkan ili sve ono što je ležalo na drugoj obali Jadranskog mora, nalikovalo pokretnim slikama iz američkih avanturističkih filmskih fantazija: živeli su tamo ljudi čudnih običaja i fizionomija, plemenski organizovani, bila su to čudna i nepoznata brda i planine, pod uticajem Orijenta i islamskog sveta, a usred svega toga, nalik evropskim, nekakva neoklasična monarhija koja je grčevito pokušavala da ukroti sopstveni živalj i istovremeno pruži otpor i nametne se silom mnogo većim i civilizovanijim carstvima.

što se nikada nije utvrdilo poreklo bolesti od koje je Kosta oboleo stajalo je na početku, dok je na koncu stajala druga nepoznanica: od čega je to pa ozdravio?