Sju Kofman

Prosto je zaprepašćujuće kako bračni parovi mogu da žive u prividnom primirju, sveta radi, da se ponašaju cifrasto i promišljeno kao likovi u lakoj komediji.

to svakidašnji problemi prosečne žene iz srednje klase, koja je vaspitana tako da očekuje raznorazna ugađanja i slavu i pakleno kuburi sa zahtevima, frustracijama i razočaranjima realnosti.

Ja sam paranoik, ludača. Ponekad sam tako nesrećna da nisam u stanju da govorim, tako tužna da moram da se zaključam u kupatilu i pustim sve slavine da bih zaglušila svoje plakanje. A ponekad mi živci tako popuste da nisam u stanju da se smirim, sva se tresem pa ili uzmem pilulu ili kradom gucnem malo votke, zavisi šta nađem.

Zaista sam prečišćena, potpuno i verovatno uspešno, jedanaest godina funkcionišem i šta mogu kad osećam da sam privremeno „u kvaru“ i da ono što se pokvarilo samo ja sama mogu da popravim.

Plačete zato što ste najzad shvatili da i vi morate da umrete. Plačete zato šta vas je činjenica da vaš otac može umreti svakog trenutka naterala da shvatite neminovnost svoje sopstvene smrti, naterala vas da najzad shvatite da niko nije besmrtan, pre svega vi sami.“

Kao neko ko aktivira dubinski eksploziv, ispustila sam to ime iz neke zaključane ćelije svog mozga, gde je i eksplodirala.

Nisam se promenio. Uvek sam bio ovo što sam sada – pohlepan, agresivan, zao, nepošten i ambiciozan do besvesti. Samo sam nekada bolje uspevao da to sakrijem.“

„I evo mene, pravim se Englez. Držim samu sebe čvrsto, kako kažu, dušo moja, i uvek sam obučena i očešljana po svim propisima. Dozvoljavam li sebi i da izađem iz kuće makar i u baštu u kućnom ogrtaču, ili neočešljana? Nikada! Spaslo me je to što nikada nisam bila neuredna, nikada se nisam zapuštala kao neke žene…“ (Madam Arkadina, Galeb)

Toga dana bi nebo uvek bilo bez oblaka, suviše je bilo toplo za polovinu novembra, a sve je bilo preliveno želatinastim jarkožutim sunčevim zracima, zbog kojih se beskrajno dosađuješ i tužan si.

Neka spoznaja tvojih podsticaja mogla bi potpuno da izmeni tvoj život.“