Bilo je to jutro koje će Herkul Poaro još dugo pamtiti. Jutro kada nije mogao da se oseća nadmoćnim u odnosu na ostale ljude. Ukratko, Herkul Poaro je otišao da poseti svog zubara. Popodne je, takođe, bilo nezaboravno. Gospodin Morli je nađen mrtav a pištolj je bio pored njegove desne ruke. Kasnije, jedan njegov pacijent umire od prekomerne doze anestetika. Čist slučaj ubistva i samoubistva. Ali zašto zubar priznaje zločin i ubija se u sred radnog vremena koje je ionako pretpano sastancima… Kopca na cipeli Poarou predstavlja ključ za rešavanje ove misterije. Klasično delo Agathe Christie — izuzetno slozen zaplet, jezgrovit stil pripovedanja, napetost koja ni u jednom trenutku ne popušta, da bi na kraju dovela do velikog iznenađenja…
Kao i uvek u romanima Agate Kristi na kraju sledi Poaroova predstava, kada pricajući svoju priču i rekavši prave reči u određenom momentu navodi zločinca da se sam otkrije. Poaro u jednom momentu, objašnjavajući psihologiju zločinca kaze: Postoji izvesna doza bahatosti u čitavom ovom slučaju — novac ne predstavlja problem — ljudski život ne predstavlja problem. Da, oseća se bezobzirnost, bahatost — a to govori da je u pitanju krupan zločin! Sve je bilo tako dobro isplanirano, ali na vašu veliku žalost, tu se pojavljujem i ja. Ja sam taj koji sumnja. Ja sam taj koji nije zadovoljan…
