Frankenštajn

Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar.

kako čudna ta naša uporna ljubav prema životu čak i u najvećoj nesreći!

Kako je znanje čudno! Prione za čoveka, kad ga jednom dohvati, kao lišaj za stenu. Ponekad sam želeo da se otresem svih misli i osećanja, ali sam uvideo da postoji samo jedan način da se savlada osećanje bola, a to je smrt – nešto čega sam se bojao, a nisam razumevao.

Moja ljubav prema gostu svakim danom raste.

Planina, i gusta i mračna šuma.
Njihove boje i oblici, bili su mu tada
Ono za čim je žudeo; osećanje i ljubav

Ti si moj tvorac, ali ja sam tvoj gospodar.

jer sam u telesnim kretnjama uvek nalazio olakšanje od duševnih patnji

Strasno je voleo živopisni izgled prirode, koju su drugi posmatrali samo s divljenjem:

Oni poznaju našu detinju narav koja se, ma kako da se docnije izmeni, nikad sasvim ne izgubi. Zato oni mogu oceniti naša dela mnogo pravilnije u pogledu ispravnosti naših pobuda.

On je širio svoje vidike u društvu talentovanih ljudi i otkrivao u sebi veće sposobnosti i veću darovitost od onih koje je ispoljavao u društvu nižih od sebe.